Jacina kiselina i baza

Jačina kiselina i baza

Zavisi od rastvarača U vodenim rastvorima jake kiseline su potpuno disosovane, daju H₃O⁺ jone i probližno su iste jačine. Zato je najjača kiselina u vodenom rastvoru H₃O⁺ jon.
Konjugovane baze jakih kiselina su najslabije baze u vodenim rastvorima.
Najjača baza u vodenom rastvoru je OH^- jon, jer je voda njegova konjugovana kiselina, najslabija kiselina. 
Amfoterni elektroliti ( amfoliti )
Hidroksidi metala slabo rastvorljivi u vodi, pokazuju osobine i kiselina i baza:

•         U reakciji sa bazama ponašaju se kao kiseline.

•         U reakciji sa kiselinama ponašaju se kao baze.

Na primer:
Zn(OH)_2(s)  + 2HCl          ZnCl₂   +  2H₂O
Zn(OH)_2(s)   + 2NaOH        Na₂[Zn(OH)₄]
Amfoterni elektroliti su još i :
Pb(OH)₂           Sn(OH)₂               Al(OH)₃
Cr(OH)₃            Sb(OH)₃               As(OH)₃
Sn(OH)₄   i drugi.
Slabi elektroliti. Konstanta disocijacije
Disocijacija slabih elektrolita u vodenim rastvorima je povratan proces na koji se može primeniti zakon o dejstvu masa:
Slaba kiselina disosuje:
                      HA        H⁺  +  A^-

Konstanta disocijacije kiseline

Slaba baza disosuje:
            MOH           M⁺  +  OH^-

Konstanta disocijacije se ne menja sa promenom koncentracije rastvora !!!


Konstanta disocijacije je merilo jačine slabih elektrolita.
Ona zavisi:
              - od prirode elektrolita;
              - temperature rastvora.
U odnosu na veličinu konstante disocijacije kiseline se dele na:

•         Vrlo slabe          K ≤ 10 ^-7  mol/dm³

•         Slabe                 K ≤ 10 ^-2  mol/dm³

•         Jake                   K ≤ 1000 mol/dm³

•         Vrlo jake Veza između konstante disocijacije i stepena disocijacije je:

•                     K > 1000 mol/dm³. 

Gornji izraz je poznat kao OSTVALDOV zakon razblaženja.
Kod veoma slabih elektrolita α teži nuli, zato se izraz pojednostavljuje:


Disocijacija višebaznih kiselina odvija se postupno.
Na primer:
I.stepen:     H₃PO₄           H+  + H₂PO₄^-          K₁

    II.            “             H₂PO₄^-          H+   + HPO₄^2-         K₂

 III.             “            HPO₄^2-          H+    + PO₄^3-           K₃

                                    K₁ > K₂ > K₃


Konstante disocijacije jakih elektrolita zavise od koncentracije rastvora !


Suzbijanje disocijacije slabih elektrolita
Uticaj zajedničkog jona
Ako se rastvoru slabog elektrolita doda jak elektrolit s kojim on ima zajednički jon, doći će do suzbijanja disocijacije slabog elektrolita.
 Kod kiselina:
Rastvoru CH₃COOH dodajemo so CH₃COONa
U rastvoru su prisutni sledeći joni:
     CH₃COOH              H⁺  +  CH₃COO ^-       i
     CH₃COONa            Na⁺  +  CH₃COO

Pošto u rastvoru ima višak CH₃COO ^– jona, po Le Šateljeovom principu mora se odvijati ona reakcija kojom se smanjuje koncentracija CH₃COO ^– jona.
Prema tome CH₃COO ^– joni će reagovati sa H⁺ jonima dajući CH₃COOH i pri tome dolazi do smanjenja koncentracije H⁺ jona.
Kod baza:
Slaboj bazi NH₄OH dodajemo so NH₄Cl.
Rastvor će sadržati NH₄⁺ jone u višku jer i baza i so disocijacijom daju NH₄⁺ jone. Zato NH₄⁺ joni stupaju u reakciju sa OH ^– jonima dajući NH₄OH.
Koncentracija H⁺ i OH ^– jona izračunava se prema
sledećim izrazima: