недеља, 9. март 2014.

Amonijak

      Na običnim uslovima amonijak je bezbojni gas oštrog mirisa. Pri udisanju ima nadražujuće dejstvo već u koncentraciji od 0,5 % u vazduhu.
      Fizicke osobine:gas bez boje,ostrog mirisa,Tt=-78C,Tk=-33C,u vodi se rastvara vise od svih ostalih gasova

      Lakši je od vazduha.
      U tečno stanje prelazi kada se ohladi na temperaturu od – 33,3 oC ili pod pritiskom od 0,8 MPa na sobnoj temperaturi.
      Rastvorljivost u vodi na 0 oC je 1176 litara u 1 litru vode.



 

Hemijske osobine:
Azot se jedini sa vodonikom gradeći amonijak:
N2(g) + H2(g) <---> NH3(g)

reaguje sa nemim metalima,kiseonikom,halogenima,vodom
Amonijak se dobro rastvara u vodi (vodeni rastvor reaguje bazno):
H+HONHOH
 vodeni rastvor NHreaguje slabo bazno.
Amonijum soli postaju reakcijom gasovitog amonijaka ili njegovog vodenog rastvora sa kiselinama
NH+HClNHCl
 NH+HNONHNO

Laboratorijsko dobijanje:2NHCl+Ca(OH)→2NH+2HO+CaCl
Industrijsko : N+3H→2NHAA.

Značaj i upotreba amonijaka
      Oko 90 % proizvedenog amonijaka troši se  na    proizvodnju azotnih veštačkih đubriva.
      Ostala količina od oko 10 % upotrebljava se za dobijanje :
          - Azotne kiseline,
          - Amonijačnih soli (karbonata,hlorida,fosfata) ,
          - Eksploziva,
          - Boja,
          - Plastičnih masa,
          - Za pranje vune,
          - U farmaciji,
          - Medicini i td.
U prirodi nastaje razlaganjem organskih azotnih jedinjenja.

четвртак, 27. фебруар 2014.

Jacina kiselina i baza



Jačina kiselina i baza
Zavisi od rastvarača U vodenim rastvorima jake kiseline su potpuno disosovane, daju H3O+ jone i probližno su iste jačine. Zato je najjača kiselina u vodenom rastvoru H3O+ jon.
Konjugovane baze jakih kiselina su najslabije baze u vodenim rastvorima.
Najjača baza u vodenom rastvoru je OH- jon, jer je voda njegova konjugovana kiselina, najslabija kiselina. 
Amfoterni elektroliti ( amfoliti )
Hidroksidi metala slabo rastvorljivi u vodi, pokazuju osobine i kiselina i baza:
         U reakciji sa bazama ponašaju se kao kiseline.
         U reakciji sa kiselinama ponašaju se kao baze.
Na primer:
Zn(OH)2(s)  + 2HCl          ZnCl2   +  2H2O
Zn(OH)2(s)   + 2NaOH        Na2[Zn(OH)4]
Amfoterni elektroliti su još i :
Pb(OH)2           Sn(OH)2               Al(OH)3
Cr(OH)3            Sb(OH)3               As(OH)3
Sn(OH)4   i drugi.
Slabi elektroliti. Konstanta disocijacije
Disocijacija slabih elektrolita u vodenim rastvorima je povratan proces na koji se može primeniti zakon o dejstvu masa:
Slaba kiselina disosuje:
                      HA        H+  +  A-
Picture2
Konstanta disocijacije kiseline

Slaba baza disosuje:
            MOH           M+  +  OH-

Konstanta disocijacije se ne menja sa promenom koncentracije rastvora !!!

Picture3
Konstanta disocijacije je merilo jačine slabih elektrolita.
Ona zavisi:
              - od prirode elektrolita;
              - temperature rastvora.
U odnosu na veličinu konstante disocijacije kiseline se dele na:
         Vrlo slabe          K ≤ 10 -7  mol/dm3
         Slabe                 K ≤ 10 -2  mol/dm3
         Jake                   K ≤ 1000 mol/dm3
         Vrlo jake Veza između konstante disocijacije i stepena disocijacije je:
                     K > 1000 mol/dm3. 

Gornji izraz je poznat kao OSTVALDOV zakon razblaženja.
Kod veoma slabih elektrolita α teži nuli, zato se izraz pojednostavljuje:


Disocijacija višebaznih kiselina odvija se postupno.
Na primer:
I.stepen:     H3PO4           H+  + H2PO4-          K1
    II.                         H2PO4-          H+   + HPO42-         K2
 III.                         HPO42-          H+    + PO43-           K3
                                    K1 > K2 > K3


Konstante disocijacije jakih elektrolita zavise od koncentracije rastvora !


Suzbijanje disocijacije slabih elektrolita
Uticaj zajedničkog jona
Ako se rastvoru slabog elektrolita doda jak elektrolit s kojim on ima zajednički jon, doći će do suzbijanja disocijacije slabog elektrolita.
 Kod kiselina:
Rastvoru CH3COOH dodajemo so CH3COONa
U rastvoru su prisutni sledeći joni:
     CH3COOH              H+  +  CH3COO -       i
     CH3COONa            Na+  +  CH3COO

Pošto u rastvoru ima višak CH3COO jona, po Le Šateljeovom principu mora se odvijati ona reakcija kojom se smanjuje koncentracija CH3COO jona.
Prema tome CH3COO joni će reagovati sa H+ jonima dajući CH3COOH i pri tome dolazi do smanjenja koncentracije H+ jona.
Kod baza:
Slaboj bazi NH4OH dodajemo so NH4Cl.
Rastvor će sadržati NH4+ jone u višku jer i baza i so disocijacijom daju NH4+ jone. Zato NH4+ joni stupaju u reakciju sa OH jonima dajući NH4OH.
Koncentracija H+ i OH jona izračunava se prema
sledećim izrazima:

       

уторак, 4. фебруар 2014.

Естри



Мирисне супстанције, има их у воћу, поврћу, цвећу, мастима, уљима и воску.
Естри су органска једињења која настају процесом естерификације
.Реакција естерификације се одвија у киселој средини.
Естри се у природи налазе као састојци природних етарских уља,као састојци природних воскова и због тога што имају пријатан мирис користе се у вештачим воћним есенцијама дајући мирис јабуке,крушке,ананаса,банане,итд
.Естри добијају називе у зависности од тога који је алкохол и која киселина изреаговала.Општа формула естара је
CnH2n+1—COOCnH2n+1.

Добијање



1) Дехидратацијом алкохола и киселина
CH3COOH + CH3OH ---> CH3COOCH3 + HOH

Естар и вода могу међусобно да реагују и дају поново полазне супстанце. Овакве реакције у хемији се називају повратне реакције.
                                                                                    метил-пропаноат
етил-етаноат

2) Алкохолизом других деривата:
R-COCl + ROH ---> HCl + RCOOR

Својства - имају ниже тачке кључња од киселина јер не стварају водоничне везе.

Реакције:
1. Алкохолиза - реакција са алкохолима при чему се једна алкил група у естру замењује другом алкил групом из алкохола са којим реагује:

2. Хидролиза:
    а) у базној средини - настају со киселине и алкохол:

    b) у киселој средини - настају киселина и алкохол:

3. Аминолиза (са аминима) - настају амиди:

Називи естара састоје се из две речи:                              
прва реч одговара називу алкохола из кога је настао естар (алкил групи алкохола)(плава боја у формули и називу), а друга реч одговара називу соли карбоксилне киселине из које је естар настао (црвена боја)!
 метил-метаноат етил-метаноат  малина
  метил-етаноат етил-етаноат

 пропил-етаноат или пропил-ацетат мирише на крушку;
 етил-бутаноат или етил-бутират мирише на ананас;
 изопентил-ацетат налази се у бананама.
Естре граде и неорганске киселине
CH3-CH2-OH + HO-NO2CH3-CH2-O-NO2 + H-OH
добијени естар јесте етил-нитрат

Естар трохдроксилног алкохола глицерола и азотне киселине  је познати лек и експлозив нитроглицерин (ово је погрешан назив јер ово није нитро једењење) или глицерил-тринитрат.
Најпознатији естар је етил-етаноат (етил-ацетат)
 
Етил-етаноат је лако испарљива супстанца карактеристичног мириса. Не раствара се у води, а меша се са свим органским растварачима. Користи се као растварач у производњи боја и лакова.